Laboratorijski stakloduvač

Staklo je materijal u čijoj se osnovi nalazi silicijum-dioksid (kvarc), a same karakteristike stakla zavise od prisustva aditiva – oksida različitih elemenata. Ovi elementi utiču kako na fizičke karaktersitke stakla (boja, tvrdoća, elastičnost, toplotna provodljivost, optička transparentnost, temperaturna izdržljivost, koeficijent temperaturnog širenja – COE), tako i na njegove hemijske osobine, a prevashodno na stabilnost prema kiselinama i bazama.

 

Čist silicijum-dioksid, bez dodatka aditiva, poznat je kao kvarcno staklo, a odlikuje ga visoka tačka omekšavanja (oko 1660 °C), izuzetno nizak koeficijent temperaturnog širenja (što za posledicu ima mogućnost da se kvarcno staklo vrlo brzo ohladi na nisku temperaturu, ili zagreje do preko 1000 °C, bez pucanja), odlična transparentnost za UV-zrake, itd. Iz ovih svih ovih, ali i mnogih drugih razloga, kvarcno staklo nalazi primenu u izradi opreme koja se koristi u fotohemijskim i fotofizičkim uređajima, za izradu opreme koja mora biti otporna na visoke temperature, itd.

 

Za izradu laboratorijskog staklenog pribora, znatno češće se, međutim, koristi borsilikatno staklo, koje se sastoji od 80% silicijum-dioksida, 13% bor-trioksida, 4% natrijum-oksida i oko 3% aluminijum-oksida. Krajem 19. veka nemački hemičar Otto Schott je napravio borsilikatno staklo, koje je najpre postalo komercijalno poznato pod oznakom “Duran“ staklo. Nedugo potom, ista vrsta stakla prodavala se pod oznakom “Pyrex“ staklo, što se i danas uobičajeno koristi kao sinonim za borsilikatno staklo. Naše proizvode pravimo od veoma kvalitetnog stakla čuvenog proizvođača Kavalier Simax, koje ispunjava sve zahteve koje borsilikatno staklo treba da ima. Detaljne fizičko-hemijske karakteristike ove vrste stakla mogu se naći na sajtu proizvođača, a takođe nam možete i poslati upit, ukoliko imate specifična pitanja.