Laboratorijski stakloduvač

Postoje različite vrste slavina koje su specijalno dizajnirane da ispune određene zahteve. Sve one izrađene su od stakla, dok se deo koji se okreće (klip) izrađuje ili od stakla ili od teflona. Karakteristika klipa je prečnik otvora, a on određuje i maksimalan protok fluida kroz slavinu, pa se prilikom konstrukcije aparature obavezno mora navesti veličina otvora. Slavine sa staklenim klipom neophodno je podmazati kako bi efikasno zaptivale, što katkada može biti problem ukoliko postoji opasnost od kontaminacije fluida koji kroz nju prolazi (npr. korišćenje organskih rastvarača u kombinaciji sa slavinom koja je podmazana). U tim slučajevima preporučuje se upotreba slavina sa teflonskim (plastičnim) klipom. Međutim, njihov glavni nedostatak je taj što nisu naročito pogodne za rad pod sniženim/povišenim pritiskom. One se ipak mogu koristiti prilikom npr. vakuum-filtracija, odnosno tamo gde nije potreban visok vakuum, ali nisu dizajnirane tako da omoguće rad pod visokim vakuumom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najefikasnija konstrukcija staklenih slavina koje se koriste u radu sa visokim vakuumom je takva da je jedan njen kraj zatopljen (ima oblik sfere). Ovime se smanjuje površina kroz koju fluid može da dođe u kontakt sa atmosferom, odnosno postiže bolje dihtovanje. Naravno, i ove slavine moraju biti podmazane vakuum-mašću.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Teflonske slavine koje se koriste prilikom rada sa visokim vakuumom po konstrukciji se značajno razlikuju od ostalih slavina. Ovim slavinama, koje su inače poprilično skupe, može se kontrolisati i protok fluida (gasa), odnosno fino podešavati vakuum koji se želi postići u aparaturi. Ove slavine izrađuju se u nekoliko konfiguracija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Neretko se ukazuje potreba za trospojnim slavinama, od kojih su najuobičajenije prikazane na slici.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gotovo sve slavine imamo na lageru, ali se, u slučaju potrebe, neke specifične mogu poručiti iz uvoza.